Efemera
iliti jedna antinostalgina
Tih davnih dana sam divno disao
Duboko i mono kao
Besna uma pred uzavrele puteve
Ali nema vrline iz te dubine—
Ili makar nije vrlo joj se vratiti
Kame srama, seiva seanja
Kroz mokro oko ednosti
Tako krvniki zabadati
Jer lane su mladosti
Satkane od satane
I najgore pakosti—
Miline!
I nema gorih zala od dva oka radoznala
to e ruiasta zdanja blaesnog neznanja
Koja je gospa vreme tako tiho gradila
Kruniti milo, neno
Ko da ih nisu ve stoput strovalila
Ima neto sutinski masturbatorno kod nostalgije. Bio sam neko drugi, bio sam neko bolji i vei, o da to mi radi, bio sam tako mlaaaaaad.
U ovoj pesmi kaem -- aman ovee, prekini da se vraa starom sebi, to si to si. Vraanje starom sebi je, poput masturbacije, suptilno destruktivan in.
